Terorizam 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 28 | Nivo: Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja Luka

ТЕРОРИЗАМ
(Семинарски рад)
САДРЖАЈ
1. УВОД.......................................................................................................................
2. ДЕФИНИСАЊЕ ТЕРОРА И ТЕРОРИЗМА.....................................................
3. TEРОРИЗАМ КАО ОБЛИК ВОЂЕЊА РАТА.................................................
3.1 Омасовљење ЖРТАВА ТЕРОРИЗМА.....................................................
3.2.Терор у неконвенционалним сукобу.........................................................
4. ВЈЕРСКИ ТЕРОРИЗАМ......................................................................................
4.1. Исламски тероризам.............................................................................
4.2. Узроци који доводе до Исламског тероризма....................................
4.3. Радикални Ислам...................................................................................
5. САМОУБИЛАЧКИ ТЕРОРИЗАМ..................................................................
5.1. Примјери самоубилачког тероризма.....................................................
6. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................
7. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................
1 .УВОД
Свједоци смо и учесници времена гдје се у глобалном свијету, кроз медије, пласира енормна количина информација, запљускујући масе, о почасти модерног свијета. Тероризам! Историја не познаје вријеме и околности у којима се толико говорило о тероризму. "Тероризам је одувијек, а данас посебно представљао јефтин начин изазивања и наношења губитака много јачем противнику.".
Узрочно-последичне везе запетљане су, у чини се, неразмрсиво клупко насиља и смрти хиљада недужних. Где је почетак, а гдје крај том виртуелном, заокруженом ланцу? "Премда тероризам не представља нову појаву, за савремено друштво он је нови изазов."
Иако постоје многобројне дефиниције теоризма, свијет не познаје концензус у практичном значењу тих дефиниција. Оно што је за неке легитиман чин одбране за друге је насилнички чин терора. Оно што једнима даје славу, одобравање и назив борца за слободу, другима даје лик омржености и осуде терористичког дјеловања те сатанизацију до нивоа вулгарног.. Међутим, прије свега интереси проистекли из конфликта датих различитости дају одговор на дефинисање терора и тероризма. Овај текст односи се на специфичан вид терора и тероризма који је у литератури, али и у свакидашњем жаргону, назван као "ИСЛАМСКИ ТЕРОРИЗАМ". Ово је покушај да се ова појава расвијетли, демистифицира и објективизира, што се на први поглед учинило релативно лаганим задатком. Проучавајући доступну литературу уочио сам тежину задатка и овај текст је његов резултат.
2. ДЕФИНИСАЊЕ ТЕРОРА И ТЕРОРИЗМА
У колоквијалном језику, термин тероризам је био спорадичан у БиХ прије 11. септембра 2001. године, за разлику од остатка свијета, посебно Запада, гдје је употребљаван за "практично сваки нарочито гнусан акт насиља за који се сматра да је уперен против друштва" , без обзира на извршиоца дотичног. То произилази из тога што је ријеч терор (страх, ужас), латинског поријекла, а латински језик је коријен европских језика, а самим тим и енглеског, који је, због свог глобалног утицаја, свјетски. Иначе, у енглеском језику се многи латински изрази дословно користе у колоквијалном говору. Тако терор има значење у смислу "задавање страха, изазивање страха, трепета, ужаса, страве, језе; примјена насиља све до физичког уништења противника" и као изведеница, "тероризам је вршење терора, владање застрашивањем, тиранија, уништење противника најокрутнији средствима (прогони , угњетавање, убијања). Терор је дакле "примјена насиља без обзира на начин и средства, ради застрашивања или сламања отпора политичког противника". Постоје бројне групације људи, које у свом дјеловању користе насиље као један од метода остваривања зацртаних циљева. "Највећа разлика између терориста и других група људи, који предузимају криминално насиље јесте мотив (идеја, а не лична корист и добитак)". Јулије Цезар покоравајући непослушна племена узимао је за таоце жене и дјецу оних на које је вршио притисак. Пријетњом насилном смрћу талаца осигуравао је слабљење воље за отпором оних чији су вољени били предметом терористичке уцјене, али и њихову послушност. Такав систем управљања прва је уобличила револуционарна власт за вријеме француске револуције и био је познат као „Regime DE LA TERREUR“ (1793-1794). У то је време, такав режим је сматран позитивним и напредним. Систем терора био је спона тзв. народног суда и комитета опште сигурности. То је био инструмент власти који је омогућавао и консолидацију те исте. Кроз застрашивање политичких непријатеља, јавним хапшењем, суђењем и егзекуцијом на гиљотини, дијељене су лекције о демократији. Било је ухапшено око 300 000 људи, а погубљено је око 17 000 људи. Вођа револуције Максимилиан Робеспјер, повезујући врлину и терор, тврдио је да је терор без врлине зло, а да је врлина без терора беспомоћна. Због тога је изјавио: "Терор је само правда, хитна, строга и неупитна.". Међутим и сам Робеспјер је завршио на гиљотини у револуцији која је "појела своју дјецу". Овај принцип правде видимо у ријечима Посланика Мухаммеда који каже да ће насилник још на овом свијету бити кажњен. Употреба институционализованог насиља и до данас је иманентна многим режимима и то у духу Робеспјера, потоци крви за више циљеве. Одраз Робеспјера на историјском појмовном детерминисању тероризма нашао се у Oxford English Dictionary, који има следећу дефиницију тероризма: "Тероризам је систем терора; Владавина застрашивањем, какво је проводила партија на власти у Француској за вријеме револуције 1789-1794; Политика која има за циљ да терором уништи оне против којих се примењује; употреба метода застрашивања; чињеница примјене терора или стање подвргнутости терору. Терориста је политички термин: примјењује се за Јакобинце и њихове представнике и партијске припаднике у француској револуцији, посебно за оне који су повезани са судовима у току владавине терора; свако ко покушава да наметне своје ставове системом застрашивања. ". Од француске револуције па до данас терор и тероризам, као инструмент, кориштен је у већем или мањем обиму. Државни ригидни режими су га користили за уклањање своје опозиције и задржавање полуга власти, а мале скупине и читави народни покрети као начин борбе против тоталитарних режима или неправде уопште. Нити једни, нити други термине терор и тероризам нису сматрали одредницом њихове "праведне борбе". Напротив, терор и тероризам је сматран пежоративним изразом, тако да се у називима акције и реакције поцртавају одреднице као што су слобода, одбрана, ослобођење, армија и праведна освета. Нико се не осјећа терористом који терорише своје опоненте, а ипак о терору и тероризму се стално износе нове дефиниције, оптужбе, аргументи и контрааргументи. Чини се да свако има своју властиту дефиницију тероризма. "Амерички стејт департмент користи дефиницију која је садржана у поглављу 22 кодекса САД, секција 2656 која каже да је тероризам политички мотивисано насиље с предумишљајем који се врши против неборбених циљева од стране поднационалних група или тајних агената, обично са намером да се утиче на јавно мњење . "

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]